"Gospodine doktore,
Zvala sam vas amo,
Lutka mi je bolesna,
Gledajte je samo.


Pipnite joj obraze,
Pipnite joj čelo,
Meni se bar čini,
Užasno je vrelo!"


Doktor sedi ukočen
Sa ozbiljnim mirom,
Pipa bilo lutkino,
Pa drma šeširom.


"Influenca velika,
Al umreti neće,
Nemojte je ljubiti
Da na vas ne predje.


Lek ću joj prepisati,
Prašak svakog sata,
Uz to nek je protrlja
Vaša baba Nata.


Limunadu pravite
U velikim čašama,
Ako joj se ne pije,
Popiću je s vama."

      Jovan Jovanović Zmaj

Jeste l čuli, kumo,
verujte, bez šale,
otvara se škola
za pačiće male.


Tako je i bilo,
verujte, bez šale,
otvorila s škola
za pačiće male.


Svi pačići došli,
na skamijam stoje
stari patak metno
naočari svoje.


Sve ih je upiso
u katalog, male,
pa ih je prozivo,
verujte, bez šale.


Pa se onda šeto
s ozbiljnošću krutom
učio ih, učio,
i knjigom i prutom.


Učio ih, učio
od srede do petka,
al se nisu odmakli
dalje od početka.


Nije bilo uspeha
učiteljskom trudu,
cela muka njegova
ostade zaludu.


Ništa više ne nauči
pačurlija ta,
nego što je i pre znala
Ga, ga, ga, ga, ga!

           Jovan Jovanović Zmaj

DETE

Leptiriću, šareniću,
Hodi k meni amo!
Evo imam lepu ružu,
Omiriši samo.

LEPTIR

Ja bih došo, al se bojim
Kakve igle klete
Stisnućeš me, probošćeš me,
                                                                                  Onda, zbogom svete!

DETE

Neću, lepko, neću, lepko,
života mi moga.
Samo hoću da izbrojim
Kolko imaš noga.

LEPTIR

E, pa to ti mogu kazat
I izdalje malko
Leptir ima šest nožica,
A sad zbogom, ranko!

                                       Jovan Jovanović Zmaj