Dečija poezija
Kad sam bio veliki - Miroslav Antić
Kad sam ja bio veliki,
baš sam pravio mnoga čuda!
Peo sam se,
na primer,
na razna brdovita brda
i - svuda!
Istukao sam jednog divljeg lava
- bez pruta.
Bio sam na mesecu dva puta,
a možda i tri puta.
Posle sam i na Južni pol plovio.
Tu sam durbinom kita primetio.
Nije ni trepnuo
- a već sam ga ulovio!
Ostalim sam kitovima samo zapretio.
Kad sam ja bio velik,
tata je morao svaki dan da se umiva.
Pobedio sam jednog gusara.
Pobedio sam jednog diva!
Pobedi sam ... još jednog diva!
I svaki div je plako,
I sve tako...
Kad sam ja bio veliki,
mogao sam celu ulicu da istučem.
Mogao sam sa kuće krov da skinem.
Mogao sam svakog kera za uho da povučem.
Mogao sam slona za surlu da uštinem.
A možda: i dva slona da uštinem!
Kad sam ja bio veliki,
niko nije smeo da me po mleko šalje!
Kad sam ja bio veliki ...
kad sam ja bio veliki ...
e - ne znam dalje.
Miroslav Antić
Najbolja mama - Dušan Radović
Najbolja mama na svetu?
Moja mama!
Najbolja mama na svetu?
Moja mama!
Odakle nam oči, oči?
Rodila ih majka!
Odakle nam uši, uši?
Rodila ih majka!
Odakle nam ruke, ruke?
Rodila ih majka!
Sve na svetu rodila je majka!
Leti pesma oko sveta,
lepša nego bajka;
nema cveta ni deteta
dok ne rodi majka!
U životu ja sam srela
mnoge dobre žene
al' je samo jedna htela
da rodi baš mene!
Dobra mama,
lepa mama,
samo jedna
naša mama!
Blago vama,
blago nama,
blago svima
sa mamama!
Dušan Radović
Najlepša reč - Mira Alečković
Od tol'ko lepih, najlepših reči,
da se ispriča sto jedna bajka,
nijedna nije toliko lepa,
toliko nežna, kao reč majka.
Njene me ruke najlepše grle
i brižne nada mnom uvek strepe;
zovnem li samo, meni hrle
mamine ruke meke i lepe...
Mamine ruke kosu mi spliću,
njena me ljubav na put sprema,
kada porastem, kao mama biću,
niko kao ona lepe ruke nema.
Mamine oči me uvek prate,-
te oči dobre nada mnom bdiju,
kad odu, jedva čekam da se vrate,
one za mene uvek osmeh kriju.
Kao u bajci koja se voli
smeh se detinjstva meko zasrebri...
Kad mene boli, i nju zaboli,-
i zato hvala, majko, tebi!
Zato od tol'ko najlepših reči,
da se ispriča sto jedna bajka,
jedna je od svih za mene lepša,
jedna je od njih samo reč majka.
Mira Alečković
Oči moje majke
Na jezera dva iz bajke
liče oči moje majke.
Naokolo stabla vita,
a sred vode, mirne, sjajne,
dva otoka ko dve tajne.
Što ne mogu jednom samo
da poteram čun onamo?...
Kakva ptica šaropera
peva tamo kraj jezera?
Da l' ribice zlatne rone
na dnu tihe vode one?
Na jezera dva iz bajke
liče oči moje majke.
Stara japanska uspavanka
(prepevao Slobodan Lazić)