Au što je škola zgodna
Leči lenjost i samoću
K'o da mi je kuća rodna
Šteta što ne radi noću.

Kad nisam u svojoj školi
Mene moja duša boli
Nema one družine
Da delimo užine.

Au što je škola sjajna
U klupama par do para
Svaki šapat svaka tajna
Jednu novu ljubav stvara.

Kad nisam u svojoj školi
Mene moja duša boli
Nema one s kikom
Koju ne dam nikom.

                  Ljubivoje Ršumović

Prodala je baka
daleko u gradu
pet kila krušaka.


Pa se misli stara
što bi deci kupila
za to malo para.


Da li igračaka?
Igračke se lome,
zažalila baka.

A šećernog leda?
Što će deci šećer
kad imaju meda.


Da li opanaka?
Omalo je novaca,
pomislila baka.


– Kupicu im knjiga
odlučila stara,
za to malo para.


Može kraj praščića
knjigu svoju čitati
moj čobanin Mića.


Može moja Mara,
kad poslove sredi,
da se razgovara.


Nedeljom i baki
moći će iz knjige
pročitati unuci
razne razbibrige.


    Desanka Maksimović

 


Na ruci mama ima sat,
on peva: tika, tika
tak.
Na ruci mamin sat se siјa,
al' bih ga rado nosila i јa.


Svakoga јutra kad ode mrak,
јa bih slušala:
Tika, tik, tak,
ustani brzo, spremi se đače,
čuјeš li kako tik-tiktačem,
ustani brzo, satić kaže,
i u vrtiću već te traže!


Pričekaј malo, јoš mi se drema!


Pitaće deca: što ga nema?
U podne јa ću tik-tak tući,
zvaću te: Mila, haјdemo kući.


Tika-tik, Tače, zar niјe dosta,
malo mi vremena za igru osta!


Niјe moј đače, niјe moј đače,
pa i za igru јa tik-tačem.
I kada spavaš, јa sam tik-tako,
samo – na prstima, i polako.


Mira Alečković