Dečija poezija
Dete i leptir - Jovan Jovanović Zmaj
DETE
Leptiriću, šareniću,
Hodi k meni amo!
Evo imam lepu ružu,
Omiriši samo.
LEPTIR
Ja bih došo, al se bojim
Kakve igle klete
Stisnućeš me, probošćeš me,
Onda, zbogom svete!
DETE
Neću, lepko, neću, lepko,
života mi moga.
Samo hoću da izbrojim
Kolko imaš noga.
LEPTIR
E, pa to ti mogu kazat
I izdalje malko
Leptir ima šest nožica,
A sad zbogom, ranko!
Jovan Jovanović Zmaj
Materina maza - Jovan Jovanović Zmaj
Ima dete u selu,
ime mu je Laza,
Al ga zovu drukčije
Materina maza.
Kada sva deca ustanu,
On i onda spava,
Kad mu kažu Ustani!
Njega boli glava".
Kad ustane, ne ume
Da se sam obuče,
Ne sme da se umije,
Ište vode vruće.
Kad ga žulji cipela,
On cipelu tuče,
Tad ga ruka zaboli,
Pa onda jauče.
Kad mu dadu jabuku,
On bi hteo šljiva,
Kad mu pruže pogaču,
Onda bi koljiva.
Kad se malo ogrebe,
Plače i zapeva
"Jao, jao, pomagaj
Izaće mi creva!"
Kad je suvo, zamesi
blata pa se kalja,
Kad ga mati pokara,
Legne pa se valja.
Kad mu uspu tarane,
On bi jeo riba,
Kad se riba najede,
Tad ga "boli tiba".
ime mu je Laza,
Al ga zovu drukčije
Materina maza.
Kada sva deca ustanu,
On i onda spava,
Kad mu kažu Ustani!
Njega boli glava".
Kad ustane, ne ume
Da se sam obuče,
Ne sme da se umije,
Ište vode vruće.
Kad ga žulji cipela,
On cipelu tuče,
Tad ga ruka zaboli,
Pa onda jauče.
Kad mu dadu jabuku,
On bi hteo šljiva,
Kad mu pruže pogaču,
Onda bi koljiva.
Kad se malo ogrebe,
Plače i zapeva
"Jao, jao, pomagaj
Izaće mi creva!"
Kad je suvo, zamesi
blata pa se kalja,
Kad ga mati pokara,
Legne pa se valja.
Kad mu uspu tarane,
On bi jeo riba,
Kad se riba najede,
Tad ga "boli tiba".
Pa ga zato ne zovu
Po imenu Laza,
Već jadno, žalosno
Materina maza!
Jovan Jovanović Zmaj
Pesma o cvetu - Branko Miljković
Jedan maleni cvet
još ni progovorio nije
a već je znao sve tajne Sunca
i sve što zemlja krije.
Jedan maleni cvet
još nije ni prohodo
a već je umeo sam da se hrani
svetlošću, vazduhom i vodom.
Jedan maleni cvet
ne zna da čita i piše,
al' zna šta je život, šta je svet,
i miriše, miriše.
Branko Miljković
Strašan lav - Dušan Radović
Bio jednom jedan lav...
Kakav lav?
Strašan lav,
narogušen i ljut sav!
Strašno, strašno!
Išao je na tri noge,
gledao je na tri oka,
slušao je na tri uva...
Strašno, strašno!
Ne pitajte – šta je jeo.
Taj je jeo šta je hteo
- tramvaja ceo
i oblaka jedan deo!
Strašno, strašno!
Zubi oštri, pogled zao,
on za milost nije znao!
Strašno, strašno!
Dok ga Brana
jednog dana
nije gumom izbrisao.
Strašno, strašno!
Dušan Radović
Ala su to grdne muke - Jovan Jovanović Zmaj
Ala su to grdne muke
tako gledat u jabuke!
Jabuke su tako blizu,
samo usta da zagrizu.
A lepe su, rumene su,
a slatke su, medene su,
samo ruke da su duže,-
kad bi mogle da se pruže!
Ili da je trska kaka,
il' udica i pecaljka,
ili vetar da nasrlja.
Ala su to grdne muke
tako gledat u jabuke!
Jovan Jovanović Zmaj