Moja mama divno priča
svake noći,
o nekakvim prinčevima
što će doći.

I princeza jedna ima
u toj priči,
kaže kako fantastično
meni liči.

A izmisli, čini mi se,
vrlo često,
imena i prezimena
i sve resto.

Zatim počne da mi peva
neke pesme,
sasvim tiho, jer se noću
jače ne sme.

I sve tako dok ne zaspi
ona sama,
a ja tiho šapnem tati:
spava mama!

Svetislav Vuković

Deca vole
da se maze,
da se paze,
da se sviju
i priviju,
da se gnjave
i da dave.

Ali isto
tako vole
da se pokažu
i svoje kažu,
da odgovore
i nešto stvore,
da sama osete
šta može dete.

Ako osete,
onda polete.

Simeon Marinković

Eto vidiš, mati mila,
Sama sam se probudila.
Sama sam se juče svukla,
A sama se sad obukla.-
Je li, sad sam velika?

A kad dignem ruke gore,
One odu preko glave;
Kad bih stala na klupicu,
Videla bih preko Save.-
Velika sam, velika.

Sad ću i ja ko i seka
Dobit veću čašu mleka
I zemičku zdravo belu,
Al' ne polak, nego celu.-
Je li, mati, to se zna!

Jovan Jovanović Zmaj

Sedi žaba sama
na listu lokvanja:
od žarkoga Sunca
štitom se zaklanja.

Da novine čita,
to vam slika kaže,
al' ne mož' da nađe
što joj oči traže.

Znate već o čemu
žabe brigu vode:
hoće li se skoro
odseliti rode.

Jovan Jovanović Zmaj

Svako veče ja se mučim
svoje lutke da naučim;
nek se zna
jedan i jedan 
da su dva.

One lepo ruke skrste
i gledaju moje prste,
kako brojim:
da se zna
jedan i jedan
jesu dva.

Poslušne su moje lutke,
sve na času sede ćutke;
svaka želi
već da zna
jedan i jedan
da su dva.

Ali, šta ću, sve su glupe,
iako su vrlo skupe,
jer nijedna
da mi zna
jedan i jedan
da su dva.

Desanka Maksimović