Pozvao je maj
sve bube na čaj,
od ose do pčele,
da se provesele,
tihe bubamare,
leptire, bumbare,
i livadske popce,
i rudare rovce. 

Spremio je maj
sudove za čaj,
izneo u polje
raznobojne šolje,
pozlaćene kupe,
čuturice skupe,
i rumene zdele,
i krčage bele. 

Sipao je maj
svakom med u čaj
u crvene lale,
u zvončiće male,
u hajdučku travu,
peruniku plavu,
u žute ljutiće,
da zasladi piće. 

Popio je svak,
i leptirić lak,
čaja pola litre,
zasvirale citre,
začula se truba
sviračica buba,
iz obližnjeg žbuna
zapevala žuna. 

        Desanka Maksimović 

Ala je to divota,
kad se ko okupa!
- što se ne bi kupali,
voda nije skupa. 

Moramo se kupati,
prljavštinu stresti,
- nečistoća navlači
rđu i bolesti. 

Zato j’ majka spremila
vodu, ali mlaku,
zato je okupala
svoga malog Laku. 

A sad veli: „Cicu mi
puštati ne smete,
jer će mislit’ da je sir,
poješće mi dete!“ 

Kucovu je slobodno,
nek se zaigrava,
on će Laku čuvati
kad legne da spava. 

A stariji, Andrija,
on se većem svuko,
što ga već ne kupaju,
čisto bi se tuko. 

Čekaj, čekaj, Andrija,
dok obrišu Laku,
ti ćeš onda dobiti
drugu vodu mlaku. 

Laka će s’ u kolevci
topiti od slasti,
a što bude snevao
neće nikom kasti.

 Jovan Jovanović Zmaj

Našega starog doktora Jana
telefon zove s Kalemegdana:

¨Doktore dragi, hitno je vrlo,
  imamo gosta, boli ga grlo!¨

¨Imate gosta?
 Da nije stranac?¨

¨Pravo ste rekli. Jest', Afrikanac!¨

   ¨Doći ću brzo, za jedan sat.
    Kažite samo: na koji sprat?¨

   ¨Na kome spratu? Teško je reći,
    boli ga čitav - drugi i treći.¨

    Čudom se čudi naš doktor Jan:
   ¨Kakav bolesnik? Je l' trospratan?¨

   ¨Doktore, jeste, to nije varka,
    zovemo, znate, iz zoo-parka.
    Žirafu jednu boli nam vrat,
    a to je - drugi i treći sprat.¨

Branko Ćopić
 
 

"Gospodine doktore,
Zvala sam vas amo,
Lutka mi je bolesna,
Gledajte je samo.


Pipnite joj obraze,
Pipnite joj čelo,
Meni se bar čini,
Užasno je vrelo!"


Doktor sedi ukočen
Sa ozbiljnim mirom,
Pipa bilo lutkino,
Pa drma šeširom.


"Influenca velika,
Al umreti neće,
Nemojte je ljubiti
Da na vas ne predje.


Lek ću joj prepisati,
Prašak svakog sata,
Uz to nek je protrlja
Vaša baba Nata.


Limunadu pravite
U velikim čašama,
Ako joj se ne pije,
Popiću je s vama."

      Jovan Jovanović Zmaj

Jeste l čuli, kumo,
verujte, bez šale,
otvara se škola
za pačiće male.


Tako je i bilo,
verujte, bez šale,
otvorila s škola
za pačiće male.


Svi pačići došli,
na skamijam stoje
stari patak metno
naočari svoje.


Sve ih je upiso
u katalog, male,
pa ih je prozivo,
verujte, bez šale.


Pa se onda šeto
s ozbiljnošću krutom
učio ih, učio,
i knjigom i prutom.


Učio ih, učio
od srede do petka,
al se nisu odmakli
dalje od početka.


Nije bilo uspeha
učiteljskom trudu,
cela muka njegova
ostade zaludu.


Ništa više ne nauči
pačurlija ta,
nego što je i pre znala
Ga, ga, ga, ga, ga!

           Jovan Jovanović Zmaj