Ala je to divota,
kad se ko okupa!
- što se ne bi kupali,
voda nije skupa. 

Moramo se kupati,
prljavštinu stresti,
- nečistoća navlači
rđu i bolesti. 

Zato j’ majka spremila
vodu, ali mlaku,
zato je okupala
svoga malog Laku. 

A sad veli: „Cicu mi
puštati ne smete,
jer će mislit’ da je sir,
poješće mi dete!“ 

Kucovu je slobodno,
nek se zaigrava,
on će Laku čuvati
kad legne da spava. 

A stariji, Andrija,
on se većem svuko,
što ga već ne kupaju,
čisto bi se tuko. 

Čekaj, čekaj, Andrija,
dok obrišu Laku,
ti ćeš onda dobiti
drugu vodu mlaku. 

Laka će s’ u kolevci
topiti od slasti,
a što bude snevao
neće nikom kasti.

 Jovan Jovanović Zmaj