Svako veče ja se mučim
svoje lutke da naučim;
nek se zna
jedan i jedan 
da su dva.

One lepo ruke skrste
i gledaju moje prste,
kako brojim:
da se zna
jedan i jedan
jesu dva.

Poslušne su moje lutke,
sve na času sede ćutke;
svaka želi
već da zna
jedan i jedan
da su dva.

Ali, šta ću, sve su glupe,
iako su vrlo skupe,
jer nijedna
da mi zna
jedan i jedan
da su dva.

Desanka Maksimović