Gavran je negde našao poveći komad sira i stojeći na grani drveta držao je čvrsto sir u kljunu.

Lisica to opazi i pošto se privukla drvetu poče da hvali gavrana.

- Ti si veoma lepa ptica - reče ona - i imaš prekrasno perje!
Niko na svetu ne bi bio tako savršen kao ti, samo kada bi umeo da pevaš!

Gavranu se nije svidelo da pored tolike svoje lepote ima i neki nedostatak.
Da bi uverio lisicu da ume i da peva, on otvori kljun i zagrakta.

Sir mu ispade iz kljuna, lisica zgrabi plen i pobeže.

- E, moj gavrane - mislila je ona - imaš ti i sjaja i glasa, ali nemaš pameti.