Jednog predvečerja pre nego što će se sakriti za breg, Sunce reče:
- Danas mnogo proputovah i izmorih se. Već je vreme da legnem. Spava mi se. Laku noć!

Čula ga roda u vrbovom gnezdu, pa reče svojim malima:
- Sunce odlazi na spavanje. I žabe se skrivaju u barama. I nama je, deco, vreme da legnemo. Laku noć!

Na livadi je kosio kosac. Kad je čuo poslednje rodine reči, ostavio je kosu, iskopao rupu u svežem senu i rekao:
- Livado, danas sam mnogo kosio i umorio se. Sunce zađe. Rode se sabraše po gnezdima. Već je vreme da i ja legnem. Laku noć!

Na kraju livade grickao je travu zec. Kad je video da je kosac legao u seno, naćulio je uši i rekao:
- Lepo sam se najeo mlade deteline. Eno, kosac ne kosi. Sunce zađe. Rode se sakupiše u gnezdima. Vreme je da i ja legnem. Laku noć!

Kad je to čula jarebica, brzo je pod svoja krila sakupila jarebiće i rekla:
- Eno, naš sused zec ode na spavanje. Sunce zađe. Kosac više ne kosi. Rode se prikupiše u gnezdima. Vreme je i nama da legnemo. Laku noć!

Ostao je samo laki vetrić da njiše još nepokošenu travu na livadi i da svim zaspalim stanovnicima polja šapuće snene priče. A mesečina, kao kakva dobra majka, pokri celo polje svojim srebrnim pokrivačem.

                                                                                     Vidoe Podgorec