1. maj - Međunarodni praznik rada

Međunarodni praznik rada- 1.maj, kao simbol internacionalne radničke i sindikalne solidarnosti, obeležava se širom sveta.

 
Sve je počelo u Čikagu
 
Istorija praznika počinje 1886. godine kada je 40.000 radnika Čikaga stupilo u štrajk, tražeći bolje uslove rada i uvođenje osmočasovnog radnog vremena.
 
Čikaška policija je tu obustavu brutalno okončala, a pet radničkih vođa osuđeno je na smrt, pa se 1. maj obeležava svake godine u znak sećanja na prve žrtve borbe za ostvarenje radničkih prava.
 
Tog dana širom SAD održano je oko 5.000 štrajkova nezadovoljnih radnika sa sloganom - tri osmice - osam sati rada, osam sati odmora i osam sati kulturnog uzdizanja.
 
Proslava praznika ustanovljena je tri godine kasnije, a odluku su doneli predstavnici radnika iz celog sveta na Prvom kongresu Druge internacionale u Parizu, proglasivši 1. maj za Međunarodni praznik rada, radničke i sindikalne odgovornosti.
 
Simbol njihovog protesta bile su crvene zastave s natpisom "Proleteri svih zemalja, ujedinite se".
 
Tu borbu za poboljšanje uslova života i rada radnici širom sveta nastavljaju i sada, pa se na taj dan u znak sećanja na prvu organizovanu sindikalnu borbu organizuju priredbe, zborovi i demonstracije.
 
Prve prvomajske proslave u Srbiji
 
Godine 1893. održana je prva prvomajska proslava u Srbiji u "Radničkoj kasini" u Makedonskoj ulici u Beogradu, odakle je 17 zanatlija krenulo u Topčider gde je pročitan pozdrav socijaliste Vase Pelagića "mladom srpskom proletarijatu".
 
Odmah zatim je zbor bio rasteran.
 
Prva proslava međunarodnog praznika rada na selu održana je 1895. u šumadijskom selu Dubona kod Mladenovca.
 
Masovna proslava Prvog maja u Srbiji organizovana je 1905. godine, kada je ulicama Beograda u prvomajskoj povorci prošlo 6.000 učesnika a na zboru u Topčideru bilo ih je oko 10.000. U Kragujevcu je bilo 8.000, u Nišu 2.000, u Pirotu i Šapcu, na proslavi 1.500...
 
Srpski radnici su posle Prvog svetskog rata proslavljali Prvi maj u znaku solidarnosti sa ruskim, koji su se tada borili protiv carizma. Posle Oktobarske revolucije u Rusiji, od 1919. godine pa nadalje tadašnja vlast u Kraljevini SHS uglavnom je zabranjivala proslave Prvog maja, ali su one održavane.
 
Na kraju Drugog svetskog rata, Beogradom je, Prvog maja 1945. godine prošla povorka od 250.000 ljudi i demonstrirala solidarnost sa završnim borbama protiv fašizma i spremnost radnika da svoj rad ulože u obnovu i izgradnju ratom razorene zemlje.
 
Takve parade su bile tradicija desetinama godina kasnije. Masovni su bili i prvomajski uranci, čija tradicija se vraća poslednjih godine, a održavaju se u izletištima širom Srbije, često i uz prigodan program u organizaciji lokalnih vlasti i organizacija civilnog društva.
 
Prema Zakonu o državnim i drugim praznicima u Srbiji, za Praznik rada, koji je državni praznik, neradni dani su 1. i 2. maj.

Najnovija dešavanja

Copyright © 123juhu 2011-2015.
Sva prava zadržana.