Lepo je biti dete

Lepo je biti dete

3.6 1 1 1 1 1 1 1 1 1 1 Rating 3.60 (5 Votes)


kids playing

Po ceo dan Mara viri kroz plot svoga dvorišta u obližnji park. Daleko u krugu gde stoji pesak deca se igraju. Do Mare dopiru zvonki razdragani glasovi. Čuje se kako zvone limene kantice na svojim drškama, pucketaju točkovi kolica na pesku i skaču lopte negde na utabanoj stazi. A Mara nema ni brata ni sestre niti kakve male susede da bi se s njima poigrala. I što je najgore, mama polazeći zaključa kapiju, da dete ne bi moglo samo izaći na ulicu.
Viri tako Mara kroz pukotinu plota i čini joj se da čuje kako lopte skakućući deklamuju:

Lepo li je skakati
po uzanoj stazi,
po travi se valjati.
Pazi, Maro, pazi!


A kante zveckaju:

Lepo se je brčkati
po česmenoj vodi,
po pesku se brljati.
Hodi, Maro, hodi!

Kad se mama vrati kući, jedva odvoji Maru od plota. Ponekad pokuša s detetom da se igra, ali ne ume. Ne znaju to sve mame. Kad je bila mala, nije to naučila, jer ni nju nije imao ko da vodi na dečje igralište niti joj je ko kupovao igračke.

Noću kad se umorna iza sna trgne, učini se mami kao da u detinjem disanju čuje uzdahe:

Ja sam jošte sasvim mala,

s decom bi se poigrala,
između cveća na slobodi.
U igru me, mama, vodi!

Pre nego pođe na rad, mama nađe poneku staru stvar, da detetu bude igračka: pruži mu probušeni lonac ili siđe u podrum da iznese zarđali obruč sa bureta. Mara drvenim patrljkom goni neko vreme obruč po  pokaldrmljenom dvorištu, ali kako nema dovoljno prostora, obruč svaki čas udari u zid, plot ili prag i preturi se. Zato se ona brzo zadovolji svojom igračkom pa se kao čičak opet uhvati za plot i ostane tako dok se mama ne vrati. A mami se svaku noć čini kako uzdiše i moli je da je odvede u park među decu, pa smišlja kako bi to mogla učiniti.
Nedeljom, istina, i siromašne i zaposlene majke vode svoju decu u park, ali se Marinoj mami, koja preko nedelje kod drugog radi toliko nagomila posla u svojoj kući, da sve to mora nedeljom da posvršava. Kad bi inače okrpila i oprala Marino rublje, kad bi izvetrila i isunčala kuću, počistila i popravila sve što se preko nedelje uprlja.


Ali je dete svaki dan molilo da ga izvede u igru među drugu decu, te mama jedne nedelje ustane rano, rano, i uze da umotava neke krpe od Marine stare haljine u čvrsto klupče. Kad se Mara probudi, kraj nje je stajala krpena, crvena lopta, a obruč od bureta bio je izriban i svetlio se kao nov i kraj njega stojala nova novcata palica odeljana od mladog pruta.
Sem toga, već je dvorište bilo počišćeno i sušila se na jasnom suncu iza kuće Marina košulja i čarape.
Mama uze dete za ruku i povede ga u park. Iz njene koštunjave, nesavitljive šake detinja šačica je svaki čas klizila i sitni detinji koraci su jedva stizali mamu, koja je i u šetnji brzo koračala. A u parku je već vrilo od dece. Pesak u krugu je ličio na ogroman šaren mravinjak.
Mama sede na prvu klupu bojeći se da Mara ne poželi sjajne i zvonke kupovne igračke dece što su se u velikom krugu igrala. Goneći, međutim, svoj veliki obruč dete se brzo nađe tamo i stade očarano. Okolo su trčali drveni konjići, crveni, žuti, i plavi. Zajapurene devojčice punile su peskom svoje kante. Svetla lica gumenih lopti poskakivala i valjala se po travi.
Jurile su sve vrste točkova i kolica i kola. I Mari se činilo da se sve te igračke i deca u horu vesele:

Lepo li je dete biti,
dan u igri provoditi,
i imati lopte nove
i konjiće i točkove.

Mara se zagleda u belu devojčicu što je u naručju držala ogromnu loptu i vozila u kolicima lutku. Bilo bi tako lepo poigrati se loptom koja ume da odskače. Marina je, istina, bila velika, ali gde bi pala, tu bi se i zaustavila, činila se nekako bolesna i umorna. Bela devojčica utom svoju loptu ispusti i Mara potrča da se njome malo poigra. Pod ručicama oseti glatku elastičnu gumu i učini joj se da drži neko živo biće koje diše. Ali ta je radost bila kratka. Bela devojčica se ustremi i ote joj svoju igračku. Na stazi su stajala bez gospodara kolica natovarena peskom, i Mara htede da ih malo povoza. Ali samo što je tri koraka koračila, pojavi se rumeni dečak i uze joj ih. Ona onda ugleda na klupi lutku koju je merila do sada jer se njena sopstvenica prljala građenjem kuće od peska. Bilo je neobično slatko držati porculansku, u svilu obučenu lutku; međutim, nečije je ruke istrgoše iz Marinih ruku: čuvarica devojčice se bojala da je Mara ne pokvari.
I tako, čega god bi se dotakla, otimali su joj, a okolo su igračke u horu zveckale:

Lepo li je biti dete:
što želite, to i smete:
kupuju vam mama, baka
svakog dana igračaka.

Mari se sve to toliko tužno učini da udari u glasan, gorak plač. Mama dotrča, uze je na ruke i odnese na klupu daleko od glavnog kruga. Želeći da je razveseli ona joj pokazivaše kako se i njenom loptom može lepo igrati bacajući uvis i dočekujući je u ruke, zatim joj pokaza kako i njen obruč može daleko da se kotrlja a da ne padne.
U blizini su se igrala još neka deca čije igračke su kao i Marine bile domaća rukotvorina i stare u podrumu bačene stvari. To su bile šolje bez drške i okrnjene tacne, slomljene mašice i viljuške, raznizane, razne boje i oblika đinđuve, krpene lutke i lopte. Devojčica što se igrala štipaljkom za rublje i šoljom bez drške pruži Mari šolju pozvavši je da stružu pesak iz jarka pokraj staze. To Maru uteši, jer se na šolji smejala neka beba, a štipaljkom se moglo vrlo dobro čeprkati po zemlji. Uskoro se njima dvema pridružiše i druga deca sa svojim krnjavim igračkama i načini se veseo žagor kao i u velikom krugu. Dečaci kopajući starim kutlačama načine čitavu kulu od peska, a krpane lopte kao da dobiše mala krila u rukama veselih devojčica. Čak je i poneko dete iz velikog kruga ostavljalo svoje lakovane igračke prilazilo deci što su se igrala oko Mare.
A mama je osluškivala kako nedaleko iza granja zveckaju limene kantice:

Lepo li je dete biti,

dan u igri provoditi,
i imati lopte nove
i konjiće i točkove.

 

                                                                                                                                                Desanka Maksimović

Najnovija dešavanja

Copyright © 123juhu 2011-2015.
Sva prava zadržana.